Последњи евидентирани патенти су из 1929. године а односе се на ваздушне летелице и
апаратуре за ове
летелице.
Далеко би нас одвело набрајање свих Теслиних проналазака од којих сваки представља
област за себе. Такви
су његови огледи добијања вештачких муња у Колораду, изазивање вештачких земљотреса, бежични пренос
енергије, систем осветљења светских размера, патенти, поновљени и непоновљени огледи, његови визионарски
снови пионира васионских летова ...
"Тесла има више оригиналних проналазака него ико други у историји. Сматра се да је
већи него Архимед,
Фарадеј, Едисон ... Фундаментална а исто толико револуционарна открића својом смелошћу превазилазе све
што постоји у историји света. Он је искорачио за читаво столеће испред свога времена" (Гернсбак).
Овај џиновски ум на пољу технике поседовао је задивљујућу урођену скромност у начину
живота и према свим
почастима и признањима која су му одавана. Није за себе тражио ништа. Одбио је да прими и Нобелову
награду и многа одликовања, дипломе и почасти. "... За славу и све богатство света не дајем ништа. Тако
сам створен, задовољство налазим у раду ..."
Никола Тесла је неизмерно волео крај из којег је потекао и његове људе. У својој
старој домовини био је,
након одласка у Америку, свега два пута. Београд је посетио 21. маја 1892. године на позив делегације
Велике школе и Српског инжењерског друштва а након својих чувених предавања у Лондону и Паризу. У
Београду, где је одржао предавање у сали Капетан-Мишиног здања, одушевљено је дочекан. После предавања,
а након обиласка града, приређен је банкет у Теслину част где га је нарочито одушевио Змај Јова својим
поздравним стиховима. У говору који је овом приликом одржао, Тесла је, између осталог, рекао "... У мени
има нешто што може бити и обмана, као што често бива код младих и одушевљених људи. Али, ако будем
срећан да остварим само неке од својих идеја, биће то доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје
наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дело једног Србина ...".
Никола Тесла је био пријатељ напредног човечанства,слободољубивих народа и поборник
мира. Иако већ у
дубокој старости, у току рата енергично је дизао свој глас против фашизма и изражавао велику љубав и
дивљење према борби народа из кога је потекао, према борби за нови свет - Теслин свет, "... свет у коме
неће бити експлоатација слабог од стране злог, где неће бити понижавања сиромашног од силовитог и
богатог, где ће дела ума, науке, уметности служити целини за улепшавање и олакшавање живота, а не
појединцима за стицање богатства. За свет који неће бити свет погажених и понижених, већ слободних људи
и народа једнаких у достојанству и поштовању човека".
Много би се још могло говорити о Тесли као човеку, инжењеру, проналазачу, хуманисти
и визионару и увек би
остало неказаног или недореченог.Јер, како је писао један његов савременик, "... заиста је велики
простор који дели нас обичне људе од овог умног и моралног колоса за чије су мерење наше просечне
димензије немогуће".
Можда је довољно наћи се у Музеју Николе Тесле, окружен малим бројем материјалних
доказа оних безбројних
идеја и исполинских мисли које су се рађале снажним блеском у том ненадмашном уму, попут блескова муња и
парања громова, и ту осетити величину овог човека.